Minimalism in architecture: Abstract conceptualization of architecture

Minimalizam u arhitekturi sadrži ideju o minimum kao vodecu stvaralacku tendenciju koja se razmatra i tumaci u radu kroz empatiju i apstrakciju. U zapadnoj kulturi, korene ovako postavljene ideje nalazimo u empatiji Voringera (Wilhelm Worringe) i apstrakciji Malevica (Kasimir Malevic). Voringer je u svojoj disertaciji “Apstrakcija i empatija” izneo svoje teze o psihologiji stila kroz koje je obrazložio dve suprotne osnovne forme: apstrakciju i empatiju (uživljavanje). Voringerov zakljucak o empatiji, kao psiholoskoj osnovi opažanja izraza, je znacajan zahvaljujuci verbalnom podudaranju sa savremenim minimalistickim izražavanjem. Njegova intuicija je svoj dalji korak imala u figuri Malevica. Apstrakcija, kao izraz unutrasnje nesputane inspiracije, je odigrala odlucujucu ulogu u razvoju moderne umetnosti i arhitekture dvadesetog veka. Apstrakciju, koja predstavlja jednu od osnovnih metoda saznanja u psihologiji (odvajanje bitnih od nebitnih svojstava), Jung (Carl Jung) koristi za otkrivanje ideje. Minimalizam u arhitekturi naglasava nivo apstrakcije prema kome su individualne funkcije redukovane. Razlicita vrsta apstrakcije je prisutna u formi kao i u funkciji osnovnih elemenata: zida i prozora. Kroz studiju slucaja, navodi se primer Fuđimotoa (Sou Fujimoto) koji je nedvosmislen u svom zalaganju za autonomiju apstraktne konceptualizacije u arhitekturi.