Uloga društvenih mreža u upravljanju vanrednim situacijama

Informaciono-tehnoloska revolucija je rezultirala novim oblicima povezivanja i komunikacije među ljudima. Razvoj novih tehnologija doveo je, između ostalog, i do razvoja aplikacija poznatijih kao drustvene mreže (engl. social media), koje ljudima omogucavaju interakciju i razmenu informacija na nacin koji nije bio moguc pre 20 ili 30 godina. Uzimajuci u obzir kljucnu karakteristiku drustvenih mreža – mogucnost dvosmerne komunikacije između velikog broja ljudi, evidentna je znacajna uloga drustvenih mreža u uslovima vanrednih situacija. U akademskoj literaturi koja tematizuje vezu između drustvenih mreža i vanrednih situacija postoji veliki broj studija slucaja u poslednjih nekoliko godina koje ispituju njihov odnos. Kako je analiza postojece literature pokazala, Tviter je najdominantnija drustvena mreža pojedinacno analizirana u kontekstu kriznog komuniciranja u uslovima vanrednih situacija. Takođe, od ukupno 46 evropskih zemalja, utvrđeno je da u 30 zemalja institucije nadležne za vanredne situacije imaju zvanicne naloge na Fejsbuku i Tviteru, u 18 zemalja te institucije se predstavljaju na Jutjubu, a u osam na Instagramu. Osim toga, pojedina istraživanja su ukazala i na tendenciju rasta upotrebe drustvenih mreža u menadžmentu vanrednih situacija, kao i na povecanu percepciju stanovnistva o takvim kretanjima. Temeljeci se na pregledu literature relevantnih radova, cilj rada je sumiranje najvažnijih nalaza o nacinima na koje organizacije nadležne za vanredne situacije koriste drustvene mreže u upravljanju vanrednim situacijama, kao i prezentovanje koristi od upotrebe drustvenih mreža u kontekstu vanrednih situacija.