Pregledi održivosti i otpornosti građene sredine

Održiva i otporna građena sredina je složen sistem cije se znacenje kontinualno razvija. Cilj ove publikacije je da problemu održivosti i otpornosti pristupi kroz sistematsko istraživanje razlicitih segmenata i razmera izgrađenog okruženja, odnosno da predstavljanjem preglednih radova (poglavlja), među kojima je uspostavljena odgovarajuca funkcionalna veza, podstakne razvoj specijalizovanog znanja, podigne kriticku svest o potrebi za interdisciplinarnim i transdiciplinarnim istraživanjem i ojaca vezu između univerzitetskog obrazovanja i naucnog istraživanja. Analiza razvoja održivosti i otpornosti, istraživanje aktuelnih pitanja i predviđanja o mogucoj održivoj i otpornoj buducnosti zajedno omogucavaju sveobuhvatno razumevanje ovih koncepata i njihovih međusobnih odnosa u kontekstu građene sredine. Publikacija je izbor recenziranih radova, objavljenih na engleskom jeziku u okviru tematske serije pod naslovom Reviews of Sustainability and Resilience of the Built Environment for Education, Research and Design. I pomenuta serija i ova publikacija predstavljaju rezultate Erazmus+ projekta Stvaranje mreže laboratorija znanja za održive i otporne sredine (skr. en. KLABS), koji je posvecen uspostavljanju sveobuhvatne obrazovne platforme u okviru drugog ciklusa visokog obrazovanja na prostoru zapadnog Balkana. Siri cilj svih KLABS publikacija je bio da se razviju pregledi održivosti i otpornosti građene sredine, korisni za studente, nastavnike, istraživace i strucnjake koji se ovim važnim temama bave na međunarodnom nivou. Publikacija se sastoji iz dva dela. Prvi se bavi održivoscu i otpornoscu urbanog prostora a drugi nivoom zgrada. Istraživanje pocinje teorijskim pregledom istorijske i savremene debate o problemu urbanizacije u svrhu razumevanja i novih tumacenja (urbane) održivosti. Zatim se tumace poreklo, istorija i razvoj koncepta otpornosti, evolucija njegove definicije, tipovi i kljucni principi. U trecem poglavlju istraživanje je usmereno na neka fundamentalna pitanja u okviru socio-kulturoloske ravni građene sredine. Sledece poglavlje pruža pregled pojmova i strategija koncepata „efikasnosti resursa“ i „otpornosti“, prikazuje njihova zajednicka podrucja delovanja, kao i potencijalne protivrecnosti i suprotnosti, u svrhu nalaženja uzajamne ravnoteže i davanja doprinosa ispunjavanju sirih ciljeva održivosti. Istraživanje alternativnih modela potrosnje, potrebnih za postizanje održivih urbanih transformacija, predstavlja predmet petog poglavlja u okviru ove publikacije. U nastavku se pažnja usmerava na rekonstrukciju trenutnog naucnog istraživanja i nalaženje ogranicenja i mogucnosti inicijativa koje su do sada preduzete, kao i na sintezu metodoloskih i prakticnih predloga, kako bi se javnoj upravi i lokalnim organima ponudio „praktican nacin” stvaranja efikasnijih klimatskih politika i planova. „Pouka Milana”, u sedmom poglavlju, pokazuje kako aktivno ukljucivanje poljoprivrednika može pomoci javnim politikama, stiteci zajednicko dobro u teskim okolnostima i dajuci povod za alternativne nacine planiranja; ona narocito može da inspirise istraživanje u kontekstima gde su otvoreni prostori oko gradova ugroženi, a ukljucivanje u proces donosenja odluka predstavlja cilj koji treba postici. U poslednjem poglavlju prvog dela elaboriraju se definicija, klasifikacija i kriticka analiza uticaja braunfilda na okruženje i definisu ciljevi održivosti koje treba postici kroz njihovu obnovu i ponovni razvoj. Drugi deo publikacije pocinje uspostavljanjem veze između efikasnog koriscenja prirodnih resursa i smanjenja ekoloskih uticaja zgrada. Ovde se daje pregled sadasnjih trendova i izazova u pogledu upotrebe energije, materijala, vode i zemljista i promisljaju moguci scenariji efikasne buducnosti u kojoj bi sire socijalne i ekonomske sheme postale relevantnije za uspesno projektovanje ekoloski ispravnih zgrada. Fokus se, zatim, usmerava na analizu složenosti i dinamike klimatskih promena kao kljucnih faktora u oblikovanju strategija za projektovanje zgrada otpornih na delovanje klime. Na osnovu znacaja sagledanih rizika, varijabilnosti i neizvesnosti u vezi sa klimatskim promenama izvodi se opsti projektantski okvir, obrazlaže znacenje termina „transponovani regionalizam“ i diskutuje odnos između otpornosti i adaptacije zgrada u (ne)izvesnoj klimatskoj buducnosti. U trecem poglavlju drugog dela istražuju se međusobni odnosi održive arhitekture i arhitekture otporne na promenu klime tako sto se upoređuju njihovi osnovni postulati i analiziraju kljucni ciljevi, kroz prizmu uzajamnih (ne)konzistentnosti. Sledece poglavlje obrazlaže hijerarhijski pristup projektovanju održivih zgrada i daje pregled niza aktivnih i pasivnih projektantskih mera koje su, pre svega, u funkciji postizanja energetske efikasnosti, poput toplotne zastite, ostvarivanja solarnih dobitaka, disipacije toplote, generisanja toplote, aktivnog ventilisanja i hlađenja, kao i generisanja elektricne energije iz obnovljivih izvora. Energetska svojstva i toplotni komfor u zgradama, u petom poglavlju drugog dela, razmatrani su sa aspekta uticaja materijala. Na primeru karakteristicnih tipova stambenih zgrada sa podrucja Beograda, koje su prikazane i analizirane, razmatran je stepen zadovoljavanja ukupnih zahteva komfora, kao i međuzavisnost koja postoji između razlicitih tipova komfora (toplotnog, vazdusnog, zvucnog i svetlosnog). Poslednje poglavlje prikazuje cinjenice i primere koji su relevantni za razumevanje i primenu metodologije ocene životnog ciklusa u razlicitim projektantskim i inženjerskim okvirima. Ovde se detaljno analizira struktura metode ocene životnog ciklusa (en. Life Cycle Assessment – LCA), koja se koristi za kvantifikovanje ekoloskih uticaja.