Uticaj sindroma sagorevanja na profesionalne i lične kompetencije farmaceuta

Uvod: Kod farmaceuta usled prirode posla može doci do sagorevanja, sto može uticati na stavove i uverenja farmaceuta o sopstvenom radu sa pacijentima, a samim tim na profesionalne i licne kompetencije, sto posredno može uticati na kvalitet pružene zdravstvene usluge. Metode istraživanja: Prva faza istraživanja realizovana je primenom opservacionog Cross – Sectional istraživanja (studija preseka). U drugoj fazi istraživanje je realizovano po tipu terenske eksperimentalne prospektivne studije. Uzorak u istraživanju cinilo je 514 licenciranih farmaceuta zaposlenih u apotekama na primarnom nivou zdravstvene zastite u Srbiji. U drugoj fazi istraživanja ispitanici su razvrstani u eksperimentalnu i kontrolnu grupu metodom slucajnog izbora, prostom randomizacijom. Podaci su prikupljani koriscenjem sledecih upitnika: Upitnik za prikupljanje podataka o osnovnim socio - demografskim karakteristikama ispitanika, Maslach Burnout Inventory (MBI - HSS) namenjen za merenje sagorevanja pomagacih zanimanja, Shirom-Melamed Burnout Questionnaire (SMBQ), Skala opstih stavova i uverenja farmaceuta o sopstvenom radu sa pacijentima (SOSUF), i deo iz Nacionalnog okvira za procenu kompetencija farmaceuta koji se odnosi na profesionalne i licne kompetencije. Kulturoloska adaptacija SMBQ upitnika urađena je prema ISPOR smernicama sa izvesnim modifikacijama i predlozima drugih smernica, a u cilju obezbeđenja sto veceg stepena validnosti ovog procesa. Ispitane su metrijske karakteristike skala i izracunate korelacije između varijabli Rezultati: Shirom-Melamed Burnout Questionnaire za ispitivanje sindroma sagorevanja na poslu pokazala je zadovoljavajucu validnost na uzorku farmaceuta na primarnom nivou zdravstvene zastite. Dobijene vrednosti u ovom istraživanju ukazuju na prisustvo umerenog rizika od sagorevanja kod svih ispitanih farmaceuta. Farmaceuti koji pokazuju poviseni rizik od sagorevanja na poslu imali su negativnije izražene stavove i uverenja o sopstvenom radu sa pacijentima i manje razvijene profesionalne i licne kompetencije. Samoprocena profesionalnih i licnih kompetencija od strane farmaceuta razlikovala se u odnosu na procenu profesionalnih i licnih kompetencija od strane obucenih procenjivaca. Sociodemografske varijable pokazale su se kao prediktori sagorevanja na poslu, a rizik od sagorevanja na poslu kao prediktor stavova i uverenja farmaceuta o sopstvenom radu sa pacijentima i nivoa razvijenosti licnih i profesionalnih kompetencija. Zakljucak: S obzirom da sagorevanje na poslu može uticati na stavove i uverenja koje farmaceuti mogu imati o sopstvenom radu sa pacijentima, kao i na profesionalne i licne kompetencije farmaceuta, a sto može imati potencijalni uticaj na kvalitet pružene zdravstvene usluge, rezultati ovog istraživanja su jako znacajni i primenljivi u praksi na primarnom nivou zdravstvene zastite u Srbiji, i mogu služiti kao osnova u kreiranju planova i predloga preventivnih pristupa.