Da li je nevidljiva ruka uvek na našoj strani?: prilog oceni transatlanskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP)

EU i SAD imaju najvecu globalnu ekonomsku vezu sa razmenom roba i usluga koja dostiže 2 mlrd. evra dnevno. Stoga, oduvek je postojao jasan ekonomski razlog za zakljucivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između dve strane Atlantika; međutim finalizacija sporazuma se nije dogodila tokom prethodne dekade uprkos potencijalno ogromnim ekonomskim efektima. Analiticari smatraju da je iznenadno ponovno otkrice Evrope i njenog velikog tržista posledica neuspeha tzv. Doha runde globalnih trgovinskih pregovora, kao i uopsteno globalne ekonomske klime. Kljucni dokument koji cinu bazu za pregovore jeste izvestaj pripremljen od strane radne grupe za zaposljavanje i rast na visokom nivou između EU-SAD. Taj dokument predstavlja troskove i koristi od eventualnog Transatlantskog dogovora. Obostrane koristi proizilaze iz potencijalne eliminacije, smanjenja ili prevencije trgovinskih prepreka za robe, usluge, investicije, osobito necarinskih barijera u svim kategorijama ekonomske aktivnosti uz harmonizaciju njihovih razlicitih regulatornih i administrativnih režima. Glavna trgovinska pitanja između ove dve jurisdikcije ticu se gorucih tema XXI veka vezanih za tretman poljoprivrednih proizvoda, bezbednost hrane, posebno konzumaciju i diseminaciju određenih vrsta GMO, zastitu potrosaca i ekoloske standarde. Stoga, rad se bavi cost-benefit analizom i globalnim posledicama TTIP ne samo na relaciji SAD-EU, vec možda jos vise u odnosu potrosaca i interesa krupnog kapitala, narocito multiunacionalnih i transnacionalnih kompanija.