Model ljudskog informacionog procesora u interakciji sa kompjuterom

Interakcija između ljudi i kompjutera može se posmatrati kao dijalog između dva informaciona procesora, sa namerom da međusobno razmenjuju informacije. Brzina i nacin razmene informacija uslovljeni su ogranicenjima I mogucnostima krajnjih korisnika. Perceptivne, kognitivne i motorne sposobnosti ljudi su veoma važne osobine koje uticu na performanse korisnika. Postoje razliciti pristupi za procenu sposobnosti korisnika u interakciji sa kompjuterom, ali malo njih interpretiraju ukupne sposobnosti ljudskog informacionog procesora preko jedne merne jedinice. Cilj ovog istraživanja je razvoj kvantitativnog modela za izracunavanje sumativnog skora ukupnih sposobnosti ljudskog informacionog procesora, u interakciji sa kompjuterom, koji objedinjava sposobnosti perceptivnog, kognitivnog i motornog procesora. Za kvantifikovanje pojedinacnih pokazatelja sposobnosti, koriscen je softverski alat koji sadrži testove za merenje kognitivnih i psihomotornih sposobnosti korisnika u interakciji coveka sa racunarom. Za konstrukciju testova koriscen je model interakcije, koji kompleksnost interakcije sagledava i sa strane korisnika i sa strane sistema u vremenu. Testovi sposobnosti mere individualne rezultate ucinka izolovanih osobina koje spadaju u preduslove za obavljanje određenih aktivnosti u interakciji sa racunarom. Radi efikasne procene broja akcija i trajanja izvrsenja citavog zadatka, složeni dijalog se dekomponuje na elementarne događaje percepcije, pokreta i kognitivne događaje. Opisi elementarnih akcija sa strane korisnika i sa strane sistema unose se po redosledu desavanja a ukupno trajanje dijaloga se procenjuje sumiranjem tipicnih vremena potrebnih za obavljanje svakog događaja u nizu. Testovi percepcije određuju funkcionalne karakteristike culnih sistema merenjem vremena reakcije ispitanika na vizuelne i auditivne nadražaje. Psihomotorni testovi obezbeđuju procenu sposobnosti brzog, lakog, tacnog i koordinisanog manipulisanja vizuelnim objektima, sposobnosti vizuelno-motornog pogađanja i uticaja diferencijalne osetljivosti na boje i psihomotornu reakciju korisnika. Testovi memorije imaju za cilj ispitivanje raspona memorije kroz sposobnost neposredne reprodukcije serije elemenata posle samo jedne vizuelne reprezentacije iste. Za kvantifikaciju ljudskih sposobnosti sprovedeno je testiranje krajnjih korisnika ciji su rezultati merenja dobijeni u razlicitim mernim jedinicama. Koriscenjem metode standardizacije izvrseno je transformisanje rezultata merenja na jedan zajednicki metricki prostor, nezavisan od bilo koje merne jedinice i bilo koje merne skale. Koriscenjem kvantitativnog modela, prikupljeni empirijski podaci su iskorisceni za izracunavanje sumativnog skora ukupnih sposobnosti informacionog procesora korisnika ili grupe. Dobijeni rezultati potvrdili su upotrebljivost predloženog kvantitativnog modela. Primenom ovog metoda postiže se jasna, razumljiva i nedvosmislena interpretacija rezultata kao i njihovo lako upoređivanje.