Ekonomske mere za ublažavanje posledica COVID-19

Covid-19 se prvi put pojavio u decembru 2019. godine u Wuhanu (Kina), prouzrokovan virusom SARS-CoV-2. S obzirom da je skoro ceo svet zahvatio brže nego sto je bilo ko mogao i ocekivati, 11. marta 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasava stanje pandemije. Kao rezultat toga desila se velika blokada, odnosno zatvaranje ekonomija, sto je prouzrokovalo globalnu recesiju, jednu od najvecih jos od Velike depresije iz 1928. godine. Nezavisno od toga kada ce poceti ekonomski oporavak i koliko ce trajati, cinjenica je da ce 2020. godina u celom svetu biti izuzetno teska. Prema prognozama MMF-a, za ocekivati je da ce pandemija naneti najvecu stetu razvijenim zemljama, sto ce doprineti da ekonomski rast u ovim zemljama bude sporiji u odnosu na zemlje u razvoju.U skladu sa novonastalom situacijom, Srbija je preduzela odgovarajuce mere koje kao glavni cilj treba da imaju ocuvanje ekonomske stabilnosti uz podrsku mikro, malim i srednjim preduzecima u privatnom sektoru. Stoga je glavni cilj ovog rada da se prikaže set donetih ekonomskih mera za ublažavanje posledica COVID-19. U analizi ce biti primenjeno desk istraživanje, a na osnovu dostupnih eksternih i internih izvora. Rezultati jasno ukazuju da su donete ekonomske mere u znacajnoj meri doprinele da država ne uđe u veliku recesiju, sa optimizmom da ce pad privredne aktivnosti u toku 2020. godinebiti znacajno manji u poređenju sa ostalim evropskim zemljama. Ipak, ne umanjujuci znacaj donetih mera, to je u određenoj meri i ocekivano s obzirom da su zemlje koje su navise pogođene one koje u velikoj meri zavise od turizma, saobracaja i drugih ekonomskih aktivnosti koje su mere ogranicavanja kretanja najvise pogodile.