[Pharmacological treatment of stress-induced hypertension--guidelines and dilemmas].

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeca grupa bolesti, narocito u razvijenom svetu sa vise od milijardu obolelih i preko 40% svih uzroka smrti radno aktivnog stanovnistva. U toj grupi arterijska hipertenzija (HTA) zauzima prvo mesto kao najmasovnija nezarazna bolest covecanstva (World Hypertension League) . Arterijska hipertenzija jedno je od najopasnijih masovnih oboljenja modernog doba, sa znacajnim mortalitetom i invaliditetom i nemerljivim socijalnim posledicama u svetu i kod nas. U populaciji iznad 20 godina starosti ona je zastupljena cak kod 10–20% slucajeva. Cesto HTA protice decenijama asimptomatski, neotkrivena klinicki („tihi ubica“) koju demaskira neka od cesto fatalnih komplikacija: moždani udar, infarkt miokarda, akutna srcana insuficijencija, iznenadna smrt itd. . Veliki je broj etioloskih faktora koji uticu na pojavu esencijalne arterijske hipertenzije. U savremenom dobu nezaobilazni pratilac svih tokova razvoja civilizacije je stres i on postaje sve bitniji faktor uticaja na zdravstveno stanje stanovnistva. Tesko je proceniti koliki je stepen uticaja stresa pre svega zbog njegove kvantitativne, ali i kvalitativne nemerljivosti. Međutim, mnoge nedoumice na pocetku 21. veka možda ce izbaciti pitanje uticaja stresa i pitanje njegove kontrole u prvi plan. Esencijalna HTA definitivno je kompleksan metabolickohipertenzivnoarteriosklerotski sindrom sa visokim intraarterijskim pritiskom kao osnovnom karakteristikom. U njemu se preplicu razni metabolicki poremecaji, a udruženi sa određenim strukturnim promenama rezultiraju ubrzanom aterosklerozom i disfunkcijom ciljnih organa . Evropske (Europen Society of Hypertension – ESH i Europen Society of Cardiology – ESC) i americke preporuke (Joint National Committee – JNC VII) razlikuju se u vezi definicije i klasifikacije hipertenzije (tabele 1 i 2). Stres se može opisati kao fizicka i psihicka reakcija organizma na svaki potencijalno stetan faktor. Stres je stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fizioloske, psihosomatske reakcije cija je posledica pogorsavanje zdravstvenog stanja, osecaj frustracije, mentalna i fizicka iscrpljenost . Reakcija stresa je opsta, nespecificna, stereotipna i odvija se preko hipotalamohipofiznoadrenalne osovine sa porastom kortikosteroida u plazmi i kao takav stres je celovit biopsihosocijalni odgovor organizma na ugrožavanje i narusavanje njegove homeostaze . Na osnovu ukrstanja navedenih patofizioloskih mehanizama nastanka hipertenzije i stresa nije tesko zakljuciti da između ova dva stanja postoji izvesna uzrocno-posledicna veza. Shodno navedenom, u poslednje vreme sve cesce se u anglosaksonskoj medicini srecemo sa hipertenzijom uzrokovanom stresom (stress induced hypertension) kao posebnim klinickim entitetom.