Policing and Risk Management in Serbia

Inspiracija za rad i problem(i) koji se radom oslovljava(ju): Privatizacija bezbednosti u Srbiji pocela je `90-tih godina, kada su registrovane prve privatne firme za vrsenje poslova obezbeđenja. Pored obezbeđivanja imovine i lica u normalnim uslovima, privatna bezbednost ima važnu ulogu i zadatke u prevenciji rizika, u vanrednim situacijama  i  katastrofama.  Službenici  obezbeđenja  oduvek  su  bili  prvi  na  udaru kada su ovakve situacije u pitanju. Svoj osnovni zadatak, zastitu imovine i lica (u novije vreme i poslovanja), privatni sektor bezbednosti ne bi mogao da ispunjava bez saradnje sa ostalim, javnim akterima u ovom poslu-Sektorom za vanredne situacije MUP-a, vojskom, ostalim državnim i akterima iz civilnog drustva (Crveni krst, gorska služba spasavanja) i dr. U radu autori daju jednu kriticku sliku privatne bezbednosti u Srbiji danas i projektuju njenu znacajniju ulogu u složenim procesima vezanim za rizike zastite imovine, lica i poslovanja. Ciljevi rada (naucni i/ili drustveni):  Naucni cilj rada sadržan je u nameri da se u vokabular bezbednosnih nauka u Srbiji uvede pojam “policing” koji smatramo prikladni- jim za oznacavanje svih onih aktivnosti raznih drustvenih aktera u sferi bezbednosti, koji ucestvuju u borbi protiv kriminala i drugih socijalnih devijacija. Skretanje pažnje naucne i strucne javnosti na važnu ulogu privatne bezbednosti u sprecavanju rizika i upravljanju rizicima, bio je takođe cilj ovoga rada. Metodologija/dizajn: Stavovi izneti u ovom radu uglavnom su proizasli iz saznanja do kojih su autori dosli koristeci metod sekundarne analize podataka. Ogranicenja rada/istraživanja: Dva su osnovna ogranicenja sa kojim su se autori suocili radeci na ovom tekstu; (1) nedovoljan fond istraživackih podataka o praksi prevencije i upravljanja rizicima u kompanijama i drugim sistemima- narocito nacionalnim kritickim infrastrukturama, i; (2) nedovrsen sistem licenciranja firmi i zaposlenih u sektoru privatne bezbednosti zbog cinjenice da taj proces jos uvek traje. Rezultati/generalni zakljucak: Risk menadžment u Srbiji naglo se, kao forma znanja i vestina, razvio od 2000-tih do danas, paralelno sa profesionalizacijom ili barem naporima za profesionalizaciju privatnog sektora bezbednosti. Praksa primene tih znanja i tih profesionalnih usluga privatnog sektor bezbednosti međutim, nije na zavidnom nivou. Uzrok tome možemo naci u relativno niskom nivou bezbednosne kulture upravljackog sloja među zaposlenima (narocito u onim kompanijama koje nisu privatne), mada se može reci da je jos uvek prisutan i duh voluntarizma, tako poznat iz prethodnih vremena i sistema upravljanja. Opravdanost istraživanja/ rada: Velike vrednosti, i materijalne i ljudske, izložene su ozbiljnim i uvek novim rizicima koje savremeno drustvo i savremeni nacin života proizvodi. Naucna istraživanja upravljanja rizicima i uloge privatnog sektora bezbednosti koji broji isti broj pripadnika kao i javna bezbednost, na najbolji nacin mogu da otkriju probleme, ponude naucna resenja i funkcionalizuju ih u praksi sprecavanja i upravljanja rizicima.