Održivi rast i životna sredina - šta smo naučili i šta nas čeka?

Nepovratna steta koju je dinamican privredni rast tokom skorasnje ekonomske istorije naneo životnoj sredini ne ogleda se samo u tolerisanju krupnih negativnih eksternalija, vec i u (donedavno objektivnom) odsustvu znanja i tehnologije potrebnih u cenovnoj determinaciji funkcionalne održivosti pojedinih ekosistema. Relevantne institucije Ujedinjenih nacija vec godinama upozoravaju kako pri tekucim demografskim kretanjima (10 mlrd. ljudi do 2050.) i uz napredak ekonomskog prosperiteta u kljucnim delovima svetske privrede dalja progresija privrednom rastu saobražene godisnje i per capita potrosnje neobnovljivih ili sporo i tesko obnovljivih prirodnih resursa jednostavno vise nije održiva opcija! Međutim, jos su Grossman i Krueger-ova u svom uticajnom radu s kraja XX veka uocili da kontinuiran pa ni akcelerirajuci privredni rast srecom ne rezultuje (bar ne nužno) pro rata povecanim zagađenjem i devastacijom životne sredine. Naime, ispitivanja citavog niza autora posle njih potvrdila su da u ranim fazama rasta jednako ili cak natprosecno progresira i stepen zagađenja i iscrpljivanja prirodnih resursa, dok u zreloj fazi rasta nakon određene prelomne tacke prolongacija ekonomskog rasta biva izvodljiva uz istovremeno smanjivanje zagađenja i krcmljenja životne sredine. Taj isprva direktno a potom obrnuto proporcionalni odnos između održive privrede i životne sredine u literaturi je poznat pod nazivom Ekoloska Kuznetz-ova kriva. U ovom radu, izvrsili smo pregled glavnih teorijskih uvida sporad Ekoloske Kuznets-ove krive (EKK) i varijacija njene empirijske verifikacije kako bismo sublimirali zakljucke i resenja koja, multidisciplinarno uzev, nauka na ovu temu danas nudi. U prvom redu, pozabavili smo se preduslovima i determinantama zakrivljenosti EKK, odnosno instrumentima koji kreatorima ekonomske politike s tim u vezi stoje na raspolaganju i -politekonomskim i ekoloskim trendovima iznuđenim- pravcima ulaganja potrebnim u bliskoj buducnosti. Posto ce ekoloski standardi EU u procesu pridruženja nametnuti određene norme (i izdatke) i pre dosezanja nivoa razvijenosti koji bi samostalno podržao alimentiranje i razvoj održivo zelene ekonomije, za ocekivati je da u malim otvorenim privredama Z. Balkana (u poređenju s clanicama OECD) održiv ekonomski rast uspori i zaravni svoju uzlaznu putanju a obim zagađenja i eksploatacije prirodnih resursa nesto ranije prođe kroz prelomnu tacku ali uz izuzetno spor i vremenski otegnut pad ugrožavanja odnosno revitalizaciju životne sredine.