Higijensko-nutritivni status kao prediktor zdravlja stanovništva Srbije

Uvod: Javnozdravstveni problemi sa kojima se susrecu zemlje sirom sveta su brojni. Među njima znacajno mesto zauzima poremecaj uhranjenosti gde se posebno istice gojaznost kao jedan od najvecih izazova u XXI veku cije je prisustvo povezano sa pojavom hronicnih nezaraznih bolesti. Smatra se da su socio-ekonomske karakteristike, ishrana, životni stilovi i higijenske navike kljucne determinante uhranjenosti koje mogu da oblikuju zdravstvene ishode. Cilj: Cilj ove studije jeste ispitivanje povezanosti determinanti zdravlja sa gojaznoscu i hronicnim bolestima kao njenim posledicama, kako bi se dobijeni rezultati iskoristili u kreiranju preventivnih mera i programa u borbi protiv ovog znacajnog problema. Materijal i metod: Istraživanje predstavlja deo Istraživanja zdravlja stanovnistva Srbije iz 2013. godine koje je sprovedeno od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije, kao studija preseka na reprezentativnom stratifikovanom dvoetapnom uzorku. Istraživanjem je obuhvaceno 13922 ispitanika starosti od 19 godina i vise. Instrument istraživanja su bili upitnici konstruisani u skladu sa upitnikom Evropskog istraživanja zdravlja. Rezultati : Rezultati istraživanja su pokazali da najvecu sansu da budu prekomerno uhranjeni u celokupnoj populaciji imaju ispitanici muskog pola (OR=1,705), koji su u braku, starosti 55-64 godine (OR=3,260) sa zavrsenom samo osnovnom skolom (OR=1,486). Kada su u pitanju muskarci, najvecu sansu za prekomernu uhranjenost imaju oženjeni muskarci, starosti od 55-64 godine, iz ruralne sredine koji su zavrsili visu ili visoku skolu, zaposleni su i spadaju u najbogatiji kvintil u pogledu materijalnog blagostanja. U slucaju žena najvecu sansu za prekomernu uhranjenost imaju udate žene, starosti od 65-74 godine, iz ruralne sredine, koje su zavrsile osnovnu skolu ili manje, neaktivne u pogledu radnog statusa i koje pripadaju srednjem sloju u pogledu materijalnog blagostanja. Manji unos voca i povrca smanjuje rizik za prekomernu uhranjenost od 10-30%. Znacajan faktor rizika za pojavu prekomerne uhranjenosti je konzumiranje hleba. Najmanje sanse da budu prekomerno uhranjeni imaju pusaci koji povremeno konzumiraju alkoholna pica. Fizicka neaktivnost takođe predstavlja važan prediktor za pojavu prekomerne uhranjenosti. Zakljucak: Istraživanje gojaznosti kod stanovnika Srbije je omogucilo izdvajanje određenih prediktora koji su se pokazali indikativnim za nastanak i razvoj gojaznosti, sto je od krucijalnog znacaja u formiranju promotivnih programa o zdravim životnim stilovima koji ce biti od pomoci u ocuvanju kvaliteta života i sprecavanju nastanka hronicnih nezaraznih bolesti.