Doprinos eko-kulturnog turizma održivom razvoju zaštićenih područja sa pripadajućim prirodnim i kulturnim nasleđem

Eko-kulturni turizam kao fenomen u istraživanju za potrebe disertacije ce se javiti kao logican međusektorski, međuresorni, interdisciplinarni pokretac i spona, koja može obezbediti održivi razvoj zasticenih podrucja, uz optimalno upravljanje prirodnim i kulturnim nasleđem i kreiranje dodatne vrednosti. U pretpostavljenim prostornim granicama konkretnih zasticenih podrucja, nalaze se zajednicka dobra - nasleđe, koje predstavlja neodvojivi deo zasticenih podrucja (sa urbanim i ruralnim zonama). Ujedno, ova dobra određena su vremenskom i prostornom dimenzijom, odnosno interakcijom coveka i prirode, te kulturnim i prirodnim pejzažima koje odlikuju posebnosti. Predmet istraživanja doktorske disertacije je sveobuhvatni, interdisciplinarni doprinos eko-kulturnog turizma održivom razvoju zasticenih podrucja sa pripadajucim prirodnim i kulturnim nasleđem. Osnovni cilj istraživanja je da se na osnovu izucavanja i uporedne analize svih relevantnih teorija, koje spajaju alternativne oblike turizma u eko-kulturni turizam, izvrsi ispitivanje i projekcija mogucnosti razvoja ove specificne vrste turizma i njenog doprinosa održivom razvoju zasticenih podrucja i nasleđa. Uvažavanje međunarodnih i domacih normativa, otvorice prostor za modelovanje preporuke efektivnijeg modela sa ciljem boljeg povezivanja i uspostavljanja održivog razvoja. Analiza podrazumeva obuhvatanje: organizacionih, socio-ekonomskih, socio-kulturnih i pravnih pretpostavki za pokretanje i funkcionisanje eko-kulturnog turizma. Eko-kulturni turizam, adekvatni menadžment izbori, kreiranje participativnog modela upravljanja, kao novog sistemskog resenja i kreiranje novih eko-kulturnih proizvoda, obezbedice doprinos održivom razvoju zasticenih podrucja i njima pripadajuceg kulturnog i prirodnog nasleđa.