Prirodnjački i ekološki aspekti međunarodnih finansijskih kriza

Poznato je da su izvesni nus-produkti finansijske i proizvodne globalizacije izazvali nekolike međunarodne finansijske krize, ukljucujuci i jos uvek aktuelnu svetsku krizu. Međutim, kroz literaturu je malo ili nimalo osvetljen niz zajednickih uzroka i slicnosti u genezi tj. sirenju - međunarodnih finansijskih kriza uprkos ustaljeno rabljenim makroekonomskim postupcima i pokazateljima privrednih performansi, na jednoj, odnosno - problema složenih ekosistema, suocenih sa sirenjem negativnih eksternalija kroz prirodnu sredinu i zanemarivanjem ekoloskih aspekata privrednog rasta i razvoja, na drugoj strani. Stoga, ovim radom iznosimo teorijske trajektorije koje, uzevsi u obzir organske i ekoloske aspekte interakcija i propusta u makroekonomiji otvorene privrede, ilustruju kako su međunarodne finansijske krize logican ishod ignorisanja posledica krcmljenja prirodnih resursa i narusavanja biolosko-hemijskih i teritorijalno-populacionih ravnoteža u velikim ekosistemima. Apostrofirana heuristika istice potrebu za ekoloski svesnim aspektima u 1) sistemu nacionalnih (i međunarodnih) drustvenih racuna, 2) u vezi sa distribucijom javnih dobara koje obezbeđuje svetska finansijska industrija, ali i 3) u povodu „toksicnog otpada“ koji ta ista industrija kreira a makroekonomski sistem resorbuje, preko 4) međusobne koordinaciji domacih (i međunarodnih) ekonomskih politika te prateceg zakonodavstva, ukljuciv i 5) dalju evoluciju samog procesa globalizacije, do najzad najvažnijeg- 6) pri prevenciji (prudencijalnoj kontroli) i upravljanju sistemskim finansijskim rizikom.