Povezanost markera inflamacije, endotelne disfunkcije i metabolizma homocisteina sa težinom koronarne arterijske bolesti kod bolesnika sa stabilnom anginom pektoris

U klinickoj praksi je primeceno da izvestan broj pacijenata, bez klasicnih faktora rizika za koronarnu arterijsku bolest (KAB), ima znacajne promene na koronarnim arterijama, te je neophodno utvrditi da li i drugi faktori rizika mogu doprineti njenom nastanku i progresiji. Cilj studije je ispitivanje povezanosti markera inflamacije, endotelne disfunkcije i metabolizma homocisteina sa stepenom težine koronarne arterijske bolesti kod pacijenata sa stabilnom anginom pektoris. Ukljuceno je 123 ispitanika podeljenih u ispitivanu (pacijenti sa dokazanom KAB) i kontrolnu grupu (pacijenti bez simptoma i znakova KAB). Pratili smo vrednosti razlicitih inflamacijskih markera: sedimentacija, broj leukocita, C reaktivni protein, interleukin 6, fibrinogen. Takođe smo određivali homocistein, fon Vilebrandov faktor, inhibitor aktivatora plazminogena, D dimer, VIII faktor koagulacije i NTproBNP-a. Ispitanicima ocenjenim kao pozitivni za ishemijsku bolest srca urađena je koronarografija radi utvrđivanja stepena težine KAB prema SINTAKS I skoru i klinickom SINTAKS skoru. Određivana je debljina kompleksa intime-medije (IMK) karotidnih arterija cije su vrednosti korelisane sa stepenom težine KAB. Rezultati istraživanja su pokazali znacajnu povezanost SINTAKS I i klinickog SINTAKS skora sa povisenim vrednostima inflamacijskih markera, homocisteina, fon Vilebrandovog faktora, VIII faktora koagulacije i NT-proBNP-a. Rezultati naseg istraživanja su pokazali da vrednosti homocisteina i inflamacijskih markera koreliraju sa IMK, koji predstavlja marker sistemske ateroskleroze. Povisene vrednosti ispitivanih parametara mogu biti koristan prognosticki pokazatelj razvoja teže klinicke slike kod pacijenata sa KAB.