ODNOSI EU I NATO SAVEZA U OBLASTI SIGURNOSNE I ODBRAMBENE POLITIKE

Odnosi EU i NATO saveza, oslikani kroz evropsku Zajednicku vanjsku sigurnosnu i odbrambenu politiku i ugovore koji su na snazi između ove dvije organizacije, prikazuju jedno novo razdoblje kooperativnosti i saradnje. EU, kao organizacija sui generis, postala je novi sigurnosni faktor, koji u konacnici, sa NATO savezom i njegovim resursima, cini osovinu euro-atlanske i globalne sigurnosti. Najkonkretniji i najtjesnji odnosi saradnje izraženi su kroz Berlin Plus ugovor, koji sustinski potvrđuje cinjenicu da EU i NATO imaju jedinstven, ako ne i jedan oružani aparat, unatoc evropskom razvoju vlastitih kapaciteta. Berlin Plus sporazum oživotvoruje Zajednicku evropsku sigurnosnu i odbrambenu politiku, a prvi outputi takve politike ogledaju se u provođenju operacije Konkordija i Althea (EUFOR BiH), te uspostavljanju NATO HQ Sarajevo. U kontekstu Bosne i Hercegovine, kao pretendenta za clanstvo u obje organizacije, ovakav pristup Zajednicke sigurnosne i odbrambene politike EU koji se provodi putem NATO resursa, ne treba stavljati dilemu ili zabludu da je ovakva politika EU nesto razlicito i autonomno od NATO saveza, ili pak da je ovakav evropski pristup alternativa za NATO. Ulaskom u EU, i/ili NATO, Bosna i Hercegovina istovremeno postaje dio jedinstvene sigurnosne kulture, interesa i kapaciteta. Ovaj rad prikazat ce odnose EU i NATO saveza u kontekstu globalnih sigurnosnih i zajednickih politika, te implikacije takvih konstalacija na Bosnu i Hercegovinu, kao državu opredijeljenu za clanstvo u euro-atlanske integracije. Kljucne rijeci: Bosna i Hercegovina, EU, NATO, Sigurnost, Sigurnosni ugovori, Sigurnosna i odbrambena politika