Glosa o asimetrično negativnom povratnom efektu uvođenja ekonomskih sankcija Ruskoj federaciji od strane EU

Ekonomske sankcije su oduvek bile i ostaju instrument spoljne politike zemlje ili grupe zemalja kojim se vrsi poslovni pritisak na metu sankcija. Meta može biti individua ili grupa pojedinaca, pojedina preduzeca odnosno sektori ili pak cela nacionalna privreda. Uprkos beskompromisnoj i sve glasnijoj retorici zvanicnika EU, onaj poslednji tzv.treci stupanj ekonomskih sankcija od strane EU Ruskoj federaciji u kontekstu Ukrajinske krize jos nije i verujemo nece ni biti uveden. Razlog je jednostavan: osim ako Rusija ne povuce neki zaista vojno-politicki drastican potez, primena punih ekonomskih sankcija EU Rusiji bi znacila iracionalno, možda i fatalno a svakako prilicno asimetricno samoranjavanje zemalja clanica ove regionalne integracije. Pored toga sto bi ogolile svu heterogenost privredne strukture clanica EU i nespremnost na ma i kvazifiskalni federalizam cije se odsustvo makroekonomski sveti Uniji vec nekoliko recesionih godina uzastopce, ekonomske sankcije Ruskoj federaciji oslabile bi strateski cilj EU - produbljivanje eknomskih veza sa Rusijom i gurnule Federaciju dublje u politekonomski zagrljaj Kine. Iako bi dugorocni danak snakcija kudikamo teže pogodio Rusiju, pojedine clanice EU su nespremne da plate srednjerocnu cenu temeljnog uvođenja sankcija, ne samo zato sto je ne bi politicki preživele tekuce nacionalne garniture na vlasti, vec zato sto je po svoj prilici ne bi na okupu izdržala ni sama EU.